Da li ste ikada bili Istanbulu ?

Ako imate priliku da posetite Tursku, ni slučajno nemojte propustiti  da upoznate Istanbul. Ovaj milionski grad će vas zadiviti svojom kulturom, očarati kuhinjom i priuštiti vam nezaboravan noćni provod. Na ovom mestu jasno možemo videti kako se spajaju Istok i Zapad, prepliću sadašnjost i prošlost i kombinuju istočna kultura i zapadni način življenja. Istanbul je nekadašnja prestonica triju velikih carstava i jedini grad na svetu smešten na dva kontinenta. Ovde su se susretale mnoge civilizacije čiji se tragovi i danas vide na svakom koraku.
Istanbul je sa svih strana okružen vodom. Bosforski moreuz, na čijem se početku grad nalazi, povezuje Crno i Mramorno more, a duboko u gradsko kopno uvukao se zaliv Zlatni rog. Za stanovnike naše zemlje more je asocijacija na odmor, uživanje i kupanje. Međutim, ovde nije tako. More za stanovnike Istanbula predstavlja sredstvo za preživljavanje, plovidbu i ulov ribe, a uređene plaže skoro da i ne možete videti. Tek u poslednje vreme su napravljena šetališta pored obale i parkovi bogati zelenilom. U ovim parkovima je dozvoljeno napraviti piknik, u pravom smislu te reči, pa mnoge porodice svoje slobodno vreme provode upravo ovde, uz roštilj, miris sveže pečene ribe ili mesa i blagi osvežavajući povetarac sa mora.

Istanbul je grad koji broji preko 12 miliona stanovnika. Iako je podeljen na dva kontinenta i ima dosta kvartova, turisti uglavnom stavljaju akcenat na četvrti koje se nalaze u evropskom delu. Bejoglu je kvart koji se nalazi na severnoj strani zaliva. To je moderna četvrt širokih avenija i velikih hotela do koje se dolazi preko Galata mosta.  

Na najvišem delu ove oblasti, na samom vrhu brda, nalazi se poznati simbol starog Carigrada - Galata kula. Upravo sa ovog mesta pruža se jedan od najlepših pogleda na sve delove Istanbula. Ako planirate da posetite ovu srednjovekovnu građevinu, najbolje je da to bude u kasnim popodnevnim satima, jer doživeti zalazak sunca na ovom mestu  je nezaboravno iskustvo. Podignuta je 528. godine za vreme Justinijana I, kao Veliki bastion, a kako je tokom Četvrtog krstaškog pohoda uništena, Đenovljani su je obnovili 1348. godine i nazvali je Hristov toranj. Visoka je 61 metar, u potpunosti dominira celim ovim krajem, a zbog odlične osvetljenosti može se videti iz skoro svih krajeva grada. Poslednji sprat kule okružen je uskom terasicom odakle možete uz neko osveženje uživati u prelepoj panorami. Za turiste je otvorena 1990. godine, kada je i obnovljena, a na poslednjim spratovima nalaze se kafić i restoran.

Ulice Istanbula su pune ljudi koji se kao reka slivaju u pešačke zone grada. Postoji pravilo o radnom vremenu u prodavnicama, ali ovde to niko ne poštuje. Radi se sve dok ima kupaca, a ponekad i do kasnih večernjih sati. Lokali su prepuni svake večeri, a ono na šta treba posebno da se obrati pažnja je to da je ova velika gužva odličan paravan za džeparenje, pa veoma lako možete ostati bez ličnih stvari. Kao što se ne poštuju pravila o radnom vremenu, tako se ne poštuju čak ni osnovna pravila u saobraćaju. Sam grad živi dinamično i bučno pa se i njegovi vozači prilagođavaju tom stilu u vožnji. Semafori se ne poštuju, pretiče se sa svih strana, pešački prelaz je misaona imenica‚ a pešaci se rado pridružuju opštem ludilu pa skraćuju put vijugajući između vozila u pokretu. Jedino pravilo koje zaista važi je da nema pravila. Iako je sve haotično, u tom haosu vlada sklad i maksimalna tolerancija, pa se udesi događaju veoma retko.

Istanbul je podeljen na više četvrti. Najinteresantnije za turiste su Seragliu i Sultanahmet jer se u njima nalazi najveći broj palata, džamija i muzeja. Uz samu obalu mora, ograđena visokim zidom, nalazi se Topkapi palata.

Nju je izgradio sultan Mehmet još u 15. veku i u njoj se nalazilo sedište Otomanskog carstva i sultana preko 400 godina. Danas je to poznati muzej i nalazi se pod zaštitom UNESKA. Deo palate koji je posebno intrigantan i zanimljiv je harem. On je nekada bio tamnica stotinama žena koje su služile da zadovolje prohteve samo jednog čoveka - sultana. Položaj u kome su se nalazile mogao se promeniti jedino ukoliko bi sultanu rodile sina, ali verovatnoća da budu izabrane baš u noći plodnih dana, a da rođena beba bude baš sin, bila je nezamislivo mala. Važna figura u haremu bila je sultanova majka koja je, takoreći, upravljala haremom i čije su se odaje nalazile odmah uz sultanove. Kako je baš ona bila ta, koja je za sultana svake večeri birala ženu koja će provesti noć sa njim, one su se na razne načine ulagivale kraljici, kako bi bile izabrane baš u noći kada postoje najveće šanse da zatrudne. Ipak, iako postoji mnogo priča, o stvarnom životu harema ne zna se mnogo, pa turisti slobodno prilikom posete mogu pustiti mašti na volju.

Aja Sofija je vizantijska crkva sagrađena u 6. veku, ali je dolaskom turskih osvajača pretvorena u džamiju. Ona je zaštitni znak Istanbula i građevina koja pleni svojom lepotom i istorijskom vrednošću. Priča koja prati Aja Sofiju i sve što se sa njom dešavalo, od pretvaranja u džamiju, preko mnogobrojnih potresa i pljački, dosta je dugačka. O njoj bi se moglo pisati danima, a da ne bude sve rečeno. Ono što je veoma bitno je to da je ova velelepna gređevina dostupna svim posetiocima, bez obzira na veroispovest. Godine 2007, našla se u užem izboru za novih 7 svetskih čuda. Postoji zanimljiv običaj prema kome svi koji uđu u Aja Sofiju stavljaju palac u rupu predviđenu za to i kružeći oko nje prstima zamišljaju želju. Kako narod voli i veruje u ovakve stvari, u ovom delu je obično velika gužva. Ukoliko smatrate da se ostvarenje vaših želja krije baš ovde, budite spremni na čekanje koje ponekad zna da potraje.    

Sultan Ahmetova ili Plava džamija  je jedna od najpoznatijih i najlepših u celoj Turskoj. Sagrađena je u 17. veku, za vreme vladavine sultana Ahmeta, kao islamski odgovor na predivnu Aja Sofiju. Plava džamija je jedno od najvećih remek dela islamske arhitekture, a ime je dobila po plavim pločicama koje su u početku činile najveći deo njenog enterijera. Kako one nisu bile zamišljene kao originalni ukras džamije, veliki deo pločica je uklonjen pa njena unutrašnjost više nije toliko plava. Interesantno je da je ovo jedina džamija u Turskoj sa 6 minareta. Unutrašnji zidovi su ukrašeni stihovima iz Kurana, pod je prekriven tepisima koje su donosili vernici, a kroz više od dve stotine obojenih prozora prolazi svetlost u najrazličitijim bojama. Park ispred Plave džamije je fenomenalno uređen pa se vernici, ali i turisti, u njemu okupljaju, kako bi gledali zalazak sunca i uživali u pogledu na džamiju koju u večernjim satima obasipaju svetla reflektora u raznim bojama.

Dolmabahče palata  je izgrađena u 19. veku, danas je muzej na dva sprata i ima 285 soba, 43 dvorane, 6 balkona, 6 kupatila i 12 kapija. O njenoj lepoti i bogatstvu ne treba ni govoriti ako se uzme u obzir da je za dekoraciju potrošeno 14 tona zlata i više od 40 tona srebra. Iako je unutrašnjost palate besprekorno uređena, ono što najviše fascinira su njeni vrtovi. Prelepo dekorisane kapije kroz koje se iz vrtova izlazi na more su nešto što oduzima dah. Ovu palatu, nakon proglašenja republike, koristio je Ataturk kao svoju rezidenciju prilikom poseta Istanbulu, a nakon njegove smrti pretvorena je u državni muzej. Dolmabahče palata u mnogome podseća na pariski Luvr i londonsku Bakingemsku palatu. Harem ove palate ima mnogo manji značaj u odnosu na harem Topkapi palate. 

Sulejmanova džamija, poznatija po nazivu Sulejmanija, druga je po veličini džamija u Istanbulu. I ona je, poput mnogih drugih, građena po ugledu na Aja Sofiju, a projektovao je najpoznatiji turski arhitekta, Mimar Sinan. Iako je po broju poseta daleko iza Plave džamije, sa svoje uzvišene pozicije na brdu, stvara mnogo upečatljiviji i monumentalniji utisak. U njoj se nalazi mauzolej osmanlijskog sultana Sulejmana Veličanstvenog, pod čijom upravom je i sagrađena.

Sve džamije koje su nicale širom Istanbula u samom startu su privremeno nazivane ,,nova” pa kasnije dobijale svoja prava imena, a jedino je Nova džamija taj naziv zadržala do danas. Izgradnju Nove džamije naručila je žena sultana Murata III.  Koliko je mesto na kome je napravljena, tik uz more i sa pogledom na Zlatni rog, doprinosilo prelepom izgledu, toliko je često predstavljalo i manu jer se događalo da voda prodre u unutrašnjost.

Za turiste koji posete Istanbul, najzanimljivija je četvrt Bazara. U njoj se nalazi najpoznatija pokrivena pijaca na svetu, Kapali čaršija. Ovde se, u preko 4000 trgovina, prodaje sve i svašta, od zlata i kože do raznoraznih suvenira, tepiha i prehrambenih proizvoda. Glavna ulica je Zlatna ulica, a ime je dobila po tome što se u njoj nalaze samo zlatare. Odmah u blizini je deo u kome se prodaje koža, dok sve ostalo možemo svrstati pod razno. Ovde je neophodno primeniti umetnost cenkanja jer se na taj način cena proizvoda, ponegde, može spustiti čak i nekoliko puta.  Misir čaršija ili egipatska pijaca začina takođe je nezaobilazna turistička destinacija. Kako cene ovde nisu visoke, a cenkanje je takođe obavezno, sigurno je da ćete se vratiti punih ruku, noseći bezbroj kesa i kesica.

Fenomenalan provod, koji nikako ne treba propustiti je vožnja brodom po Bosforu. Pogled na evropski deo Istanbula je impresivan, a sve ono što smo videli na kopnu, sa vode deluje još moćnije. Na dugim obalama Istanbula može se videti i sjaj i beda grada. Modernizacija azijskog dela je uveliko u toku, pa se među starim sirotinjskim kućama mogu videti velelepne palate gradskih bogataša. Gledajući sa broda svašta se može videti. Sve osim plaža i to je nešto apsolutno neshvatljivo.
Način oblačenja žena je još jedna od interesantnih stvari. Od veoma kratkih suknjica, duboko dekoltiranih majica i visokih štikli, do dugih bezličnih mantila, širokih haljina i marama oko glava… Tamo i danas postoje mlade žene koje nose burke, bez obzira na to koliko je napolju toplo, a to da su mlade, u suštini, može samo da se pretpostavi, jer idu u pratnji mlađih muškaraca i male dece.

Svi se slažu u tome da Istanbul nije tipična Turska, već metropola koja je na jednom mestu okupila sve i svakoga. Moderni trg Taksim ili kvartovi Bejoglu i Osmanbej, učiniće da se osećate kao u nekoj svetskoj metropoli, dok ćete se šetajući Sultanahmet trgom vratiti par stotina ili čak hiljada godina unazad i osetiti veliku, gotovo neizmernu, moć sultana. Potpuno je izvesno da prilikom prve posete Istanbulu nećete uspeti da vidite ni hiljaditi deo lepota ovog grada, ali je utešno to što uvek postoji drugi, treći...sedmi put.