Da li ste ikada bili Istanbulu ?

Ako imate priliku da posetite Tursku, ni slučajno nemojte propustiti  da upoznate Istanbul. Ovaj milionski grad će vas zadiviti svojom kulturom, očarati kuhinjom i priuštiti vam nezaboravan noćni provod. Na ovom mestu jasno možemo videti kako se spajaju Istok i Zapad, prepliću sadašnjost i prošlost i kombinuju istočna kultura i zapadni način življenja. Istanbul je nekadašnja prestonica triju velikih carstava i jedini grad na svetu smešten na dva kontinenta. Ovde su se susretale mnoge civilizacije čiji se tragovi i danas vide na svakom koraku.
Istanbul je sa svih strana okružen vodom. Bosforski moreuz, na čijem se početku grad nalazi, povezuje Crno i Mramorno more, a duboko u gradsko kopno uvukao se zaliv Zlatni rog. Za stanovnike naše zemlje more je asocijacija na odmor, uživanje i kupanje. Međutim, ovde nije tako. More za stanovnike Istanbula predstavlja sredstvo za preživljavanje, plovidbu i ulov ribe, a uređene plaže skoro da i ne možete videti. Tek u poslednje vreme su napravljena šetališta pored obale i parkovi bogati zelenilom. U ovim parkovima je dozvoljeno napraviti piknik, u pravom smislu te reči, pa mnoge porodice svoje slobodno vreme provode upravo ovde, uz roštilj, miris sveže pečene ribe ili mesa i blagi osvežavajući povetarac sa mora.

Istanbul je grad koji broji preko 12 miliona stanovnika. Iako je podeljen na dva kontinenta i ima dosta kvartova, turisti uglavnom stavljaju akcenat na četvrti koje se nalaze u evropskom delu. Bejoglu je kvart koji se nalazi na severnoj strani zaliva. To je moderna četvrt širokih avenija i velikih hotela do koje se dolazi preko Galata mosta.  

Na najvišem delu ove oblasti, na samom vrhu brda, nalazi se poznati simbol starog Carigrada - Galata kula. Upravo sa ovog mesta pruža se jedan od najlepših pogleda na sve delove Istanbula. Ako planirate da posetite ovu srednjovekovnu građevinu, najbolje je da to bude u kasnim popodnevnim satima, jer doživeti zalazak sunca na ovom mestu  je nezaboravno iskustvo. Podignuta je 528. godine za vreme Justinijana I, kao Veliki bastion, a kako je tokom Četvrtog krstaškog pohoda uništena, Đenovljani su je obnovili 1348. godine i nazvali je Hristov toranj. Visoka je 61 metar, u potpunosti dominira celim ovim krajem, a zbog odlične osvetljenosti može se videti iz skoro svih krajeva grada. Poslednji sprat kule okružen je uskom terasicom odakle možete uz neko osveženje uživati u prelepoj panorami. Za turiste je otvorena 1990. godine, kada je i obnovljena, a na poslednjim spratovima nalaze se kafić i restoran.

Ulice Istanbula su pune ljudi koji se kao reka slivaju u pešačke zone grada. Postoji pravilo o radnom vremenu u prodavnicama, ali ovde to niko ne poštuje. Radi se sve dok ima kupaca, a ponekad i do kasnih večernjih sati. Lokali su prepuni svake večeri, a ono na šta treba posebno da se obrati pažnja je to da je ova velika gužva odličan paravan za džeparenje, pa veoma lako možete ostati bez ličnih stvari. Kao što se ne poštuju pravila o radnom vremenu, tako se ne poštuju čak ni osnovna pravila u saobraćaju. Sam grad živi dinamično i bučno pa se i njegovi vozači prilagođavaju tom stilu u vožnji. Semafori se ne poštuju, pretiče se sa svih strana, pešački prelaz je misaona imenica‚ a pešaci se rado pridružuju opštem ludilu pa skraćuju put vijugajući između vozila u pokretu. Jedino pravilo koje zaista važi je da nema pravila. Iako je sve haotično, u tom haosu vlada sklad i maksimalna tolerancija, pa se udesi događaju veoma retko.

Istanbul je podeljen na više četvrti. Najinteresantnije za turiste su Seragliu i Sultanahmet jer se u njima nalazi najveći broj palata, džamija i muzeja. Uz samu obalu mora, ograđena visokim zidom, nalazi se Topkapi palata.

Nju je izgradio sultan Mehmet još u 15. veku i u njoj se nalazilo sedište Otomanskog carstva i sultana preko 400 godina. Danas je to poznati muzej i nalazi se pod zaštitom UNESKA. Deo palate koji je posebno intrigantan i zanimljiv je harem. On je nekada bio tamnica stotinama žena koje su služile da zadovolje prohteve samo jednog čoveka - sultana. Položaj u kome su se nalazile mogao se promeniti jedino ukoliko bi sultanu rodile sina, ali verovatnoća da budu izabrane baš u noći plodnih dana, a da rođena beba bude baš sin, bila je nezamislivo mala. Važna figura u haremu bila je sultanova majka koja je, takoreći, upravljala haremom i čije su se odaje nalazile odmah uz sultanove. Kako je baš ona bila ta, koja je za sultana svake večeri birala ženu koja će provesti noć sa njim, one su se na razne načine ulagivale kraljici, kako bi bile izabrane baš u noći kada postoje najveće šanse da zatrudne. Ipak, iako postoji mnogo priča, o stvarnom životu harema ne zna se mnogo, pa turisti slobodno prilikom posete mogu pustiti mašti na volju.

Aja Sofija je vizantijska crkva sagrađena u 6. veku, ali je dolaskom turskih osvajača pretvorena u džamiju. Ona je zaštitni znak Istanbula i građevina koja pleni svojom lepotom i istorijskom vrednošću. Priča koja prati Aja Sofiju i sve što se sa njom dešavalo, od pretvaranja u džamiju, preko mnogobrojnih potresa i pljački, dosta je dugačka. O njoj bi se moglo pisati danima, a da ne bude sve rečeno. Ono što je veoma bitno je to da je ova velelepna gređevina dostupna svim posetiocima, bez obzira na veroispovest. Godine 2007, našla se u užem izboru za novih 7 svetskih čuda. Postoji zanimljiv običaj prema kome svi koji uđu u Aja Sofiju stavljaju palac u rupu predviđenu za to i kružeći oko nje prstima zamišljaju želju. Kako narod voli i veruje u ovakve stvari, u ovom delu je obično velika gužva. Ukoliko smatrate da se ostvarenje vaših želja krije baš ovde, budite spremni na čekanje koje ponekad zna da potraje.    

Sultan Ahmetova ili Plava džamija  je jedna od najpoznatijih i najlepših u celoj Turskoj. Sagrađena je u 17. veku, za vreme vladavine sultana Ahmeta, kao islamski odgovor na predivnu Aja Sofiju. Plava džamija je jedno od najvećih remek dela islamske arhitekture, a ime je dobila po plavim pločicama koje su u početku činile najveći deo njenog enterijera. Kako one nisu bile zamišljene kao originalni ukras džamije, veliki deo pločica je uklonjen pa njena unutrašnjost više nije toliko plava. Interesantno je da je ovo jedina džamija u Turskoj sa 6 minareta. Unutrašnji zidovi su ukrašeni stihovima iz Kurana, pod je prekriven tepisima koje su donosili vernici, a kroz više od dve stotine obojenih prozora prolazi svetlost u najrazličitijim bojama. Park ispred Plave džamije je fenomenalno uređen pa se vernici, ali i turisti, u njemu okupljaju, kako bi gledali zalazak sunca i uživali u pogledu na džamiju koju u večernjim satima obasipaju svetla reflektora u raznim bojama.

Dolmabahče palata  je izgrađena u 19. veku, danas je muzej na dva sprata i ima 285 soba, 43 dvorane, 6 balkona, 6 kupatila i 12 kapija. O njenoj lepoti i bogatstvu ne treba ni govoriti ako se uzme u obzir da je za dekoraciju potrošeno 14 tona zlata i više od 40 tona srebra. Iako je unutrašnjost palate besprekorno uređena, ono što najviše fascinira su njeni vrtovi. Prelepo dekorisane kapije kroz koje se iz vrtova izlazi na more su nešto što oduzima dah. Ovu palatu, nakon proglašenja republike, koristio je Ataturk kao svoju rezidenciju prilikom poseta Istanbulu, a nakon njegove smrti pretvorena je u državni muzej. Dolmabahče palata u mnogome podseća na pariski Luvr i londonsku Bakingemsku palatu. Harem ove palate ima mnogo manji značaj u odnosu na harem Topkapi palate. 

Sulejmanova džamija, poznatija po nazivu Sulejmanija, druga je po veličini džamija u Istanbulu. I ona je, poput mnogih drugih, građena po ugledu na Aja Sofiju, a projektovao je najpoznatiji turski arhitekta, Mimar Sinan. Iako je po broju poseta daleko iza Plave džamije, sa svoje uzvišene pozicije na brdu, stvara mnogo upečatljiviji i monumentalniji utisak. U njoj se nalazi mauzolej osmanlijskog sultana Sulejmana Veličanstvenog, pod čijom upravom je i sagrađena.

Sve džamije koje su nicale širom Istanbula u samom startu su privremeno nazivane ,,nova” pa kasnije dobijale svoja prava imena, a jedino je Nova džamija taj naziv zadržala do danas. Izgradnju Nove džamije naručila je žena sultana Murata III.  Koliko je mesto na kome je napravljena, tik uz more i sa pogledom na Zlatni rog, doprinosilo prelepom izgledu, toliko je često predstavljalo i manu jer se događalo da voda prodre u unutrašnjost.

Za turiste koji posete Istanbul, najzanimljivija je četvrt Bazara. U njoj se nalazi najpoznatija pokrivena pijaca na svetu, Kapali čaršija. Ovde se, u preko 4000 trgovina, prodaje sve i svašta, od zlata i kože do raznoraznih suvenira, tepiha i prehrambenih proizvoda. Glavna ulica je Zlatna ulica, a ime je dobila po tome što se u njoj nalaze samo zlatare. Odmah u blizini je deo u kome se prodaje koža, dok sve ostalo možemo svrstati pod razno. Ovde je neophodno primeniti umetnost cenkanja jer se na taj način cena proizvoda, ponegde, može spustiti čak i nekoliko puta.  Misir čaršija ili egipatska pijaca začina takođe je nezaobilazna turistička destinacija. Kako cene ovde nisu visoke, a cenkanje je takođe obavezno, sigurno je da ćete se vratiti punih ruku, noseći bezbroj kesa i kesica.

Fenomenalan provod, koji nikako ne treba propustiti je vožnja brodom po Bosforu. Pogled na evropski deo Istanbula je impresivan, a sve ono što smo videli na kopnu, sa vode deluje još moćnije. Na dugim obalama Istanbula može se videti i sjaj i beda grada. Modernizacija azijskog dela je uveliko u toku, pa se među starim sirotinjskim kućama mogu videti velelepne palate gradskih bogataša. Gledajući sa broda svašta se može videti. Sve osim plaža i to je nešto apsolutno neshvatljivo.
Način oblačenja žena je još jedna od interesantnih stvari. Od veoma kratkih suknjica, duboko dekoltiranih majica i visokih štikli, do dugih bezličnih mantila, širokih haljina i marama oko glava… Tamo i danas postoje mlade žene koje nose burke, bez obzira na to koliko je napolju toplo, a to da su mlade, u suštini, može samo da se pretpostavi, jer idu u pratnji mlađih muškaraca i male dece.

Svi se slažu u tome da Istanbul nije tipična Turska, već metropola koja je na jednom mestu okupila sve i svakoga. Moderni trg Taksim ili kvartovi Bejoglu i Osmanbej, učiniće da se osećate kao u nekoj svetskoj metropoli, dok ćete se šetajući Sultanahmet trgom vratiti par stotina ili čak hiljada godina unazad i osetiti veliku, gotovo neizmernu, moć sultana. Potpuno je izvesno da prilikom prve posete Istanbulu nećete uspeti da vidite ni hiljaditi deo lepota ovog grada, ali je utešno to što uvek postoji drugi, treći...sedmi put.

JERUSALIM - SVETI GRAD

Jerusalim, grad u kome su svoj dom pronašle tri najveće svetske religije. Sveti grad i svetinja nad svetinjama. Mesto gde se na svakom koraku prepliću Istok i Zapad, staro i novo, nebesko i zemaljsko


Jerusalim je drevni grad na Bliskom istoku. Nalazi se pod upravom i administracijom Izraela, a trajno rešenje statusa Jerusalima jedna je od osnovnih tema u rešavanju bliskoistočnog sukoba.Grad se nalazi na brdima Judeje, između Sredozemnog i Mrtvog mora i ima veliki značaj za tri velike religije: judaizam, hrišćanstvo i islam.
Dokazi o postojanju ljudi u ovim krajevima, koji datiraju još iz vremena pet hiljada godina pre nove ere, jasno svedoče o tome da je Jerusalim jedan od najstarijih gradova na svetu u kome su se sretale mnoge kulture, od antičkog do modernog doba. Kako je mnogo puta osvajan, rušen i obnavljan od strane vladara različitih veroispovesti koji su se trudili da na svakom koraku ostave svoj pečat, može se reći da je danas jezgro tri velike religije. Shodno tome, stari deo grada je podeljen na verske četvrti - jevrejsku, hrišćansku, jermensku i muslimansku, koje su međusobno odvojene zidovima. Najznačajniji istorijski spomenici i mesta na kojima su se odigrali događaji opisani su u svetim knjigama. Po statistici, na području grada postoje 1204 sinagoge, 158 crkava i 73 džamije.

Zapadni Jerusalim je jevrejski deo grada, uređen na moderan način, dok je istočni deo pretežno arapski. Između njih se nalazi stari deo grada koji je po površini izuzetno mali, ali se u njemu nalazi skoro sve što jednog prosečnog turistu može da zainteresuje.

Muzej Izraela se nalazi u zapadnom Jerusalimu i najveći je, kada govorimo o arheologiji, antropologiji i umetnosti. Može se reći da je poseta ovom muzeju jedan od najboljih načina da se upoznate sa istorijom i kulturom Jevreja ove regije. Podeljen je na više celina, pa osim Umetničkog vrta i paviljona sa mnogobrojnim skulpturama i Arheološke galerije sa pronalascima, možete, u etnografskom krilu, videti izložene drevne jevrejske artefakte. Ipak, najveće blago muzeja su Svici Mrtvog mora i mnogi drevni rukopisi koji se čuvaju u posebnoj zgradi pod nazivom Oltar knjige. Svici Mrtvog mora su otkriveni 1947. godine i smatraju se najstarijim poznatim rukopisima Tore.

Yad Vashem je memorijalni spomenik koji se takođe nalazi u zapadnom delu grada. Podignut je u znak sećanja na Jevreje koji su stradali od strane nacista u Drugom svetskom ratu. Jedan od spomenika je posvećen ljudima koji nisu jevrejske veroispovesti, ali su stradali u pokušaju da pomognu Jevrejima. U Dvorani sećanja posetioci mogu odati poštu mrtvima, u Dvorani imena se nalaze imena preko tri i po miliona žrtava, u Muzeju umetnosti su smešteni radovi Jevreja koji su bili zatočeni u logorima smrti, ali je ipak najtužniji deo ovog kompleksa Dečiji memorijal gde se neprekidno čitaju imena više od jednog i po miliona dece ubijene u holokaustu.

U grad se nekada moglo ući kroz sedam velikih vrata, a danas ih ima šest jer su jedna zazidana. Njih je zazidao turski car Sulejman Veličanstveni jer je kroz njih u Sveti grad, prema verovanju, trebalo da uđe sam Mesija kada se jednog dana bude vratio na zemlju. Ako u grad uđete kroz Lavlja vrata obavezno posetite Davidov grob. Ispred njega se nalazi i njegov spomenik sa harfom, omiljenim Davidovim instrumentom. Predlažemo da razgledanje grada nastavite najpoznatijom ulicom, takozvanom, Via Dolorosom. Ulica bola je put za koji se veruje da je njime prošao Isus na svom putu ka Golgoti. Na pojedinim delovima ulice postoje jasno označena mesta na kojima je Isus padao noseći na leđima krst, a na nekima od tih postaja napravljene su i male crkve. Kako je ovo jedna od najposećenijih turističkih destinacija grada, kojom prolaze hiljade turista, polako su nicale tezge, dok na kraju nije nikla i čitava pijaca. Ovde možete kupiti mnoštvo suvenira u vidu ikonica sa Isusovim likom, malih maketa crkava i flašica sa svetom vodom, uljem, zemljom i tamjanom.

Via Dolorosa vodi kroz muslimansku četvrt sve do Kalvarije, u crkvu Svetog groba. U samoj crkvi se nalazi poslednjih pet postaja Isusovog puta i smatra se najsvetijim hrišćanskim mestom u Jerusalimu. Na sredini je Isusov grob, prema verovanju, mesto uskrsnuća. Anđeoska kapela simbolizuje mesto na kome se uskrsli Isus pokazao Mariji Magdaleni. Sama crkva u suštini više liči na tvrđavu, a ako imate sreće pa nije gužva, u redu za ulazak čekaćete samo 20 do 30 minuta. Rupa u koju je bio poboden krst raspeća još uvek postoji, pa vernici u nju stavljaju svoje ruke i na taj način traže oprost grehova. Hiljade i hiljade turista svake godine obilaze crkvu, a za hrišćane celog sveta ovo je definitivno najsvetije odredište.

Najpoznatija vrata Jerusalima su upravo ona zazidana, poznata i kao Zlatna vrata jer se veruje da je kroz njih ujahao Isus kada je došao u grad. Ovde se nalazi Temple Mount, brdo na kome su ostaci drevnog Solomonovog hrama. Na prostoru hrama, dolaskom islama, sagrađen je ortogonalni i plavim popločani Kameni minaret (Dome of the Rock), baš iznad crne stene sa koje je, prema Kuranu, Muhamed otišao na nebo. Sjajnozlatni minaret svojom veličinom i bojom dominira pejzažem starog grada i nezaobilazna je tačka u turističkim obilascima. Nedaleko je i Omerova džamija, Al Aksa, najstarija džamija u Izraelu i još jedno sveto mesto islama. Ispred nje je kamen sa otiscima kopita Muhamedovog konja, a prema verovanju, taj otisak je napravljen odmah nakon što se Muhamed vinuo u nebo i pridružio ostalim prorocima islama. Minaret je srebrne boje, a datira iz jedanaestog veka.
U podnožju brda, duž jedne strane velikog trga, nalazi se Zapadni zid, poznatiji kao Zid plača. Ovo ime je dobio zahvaljujući jevrejskom običaju naricanja, kada vernici u svojim molitvama, tokom posta, oplakuju uništenje hrama. Sagrađen je od velikih blokova zlatnog kamena, grubo tesanih, a bio je potpora spoljnih zidova Drugog hrama, napravljenog na ostacima Solomonovog hrama. Ovo je mesto okupljanja Jevreja iz celog sveta u cilju molitve i meditiranja. Kako pravila ortodoksnog judaizma nalažu, zid je podeljen na dva dela. Jedan deo je odvojen za muškarce, koji da bi došli do zida moraju da pokriju glave, a drugi za zene, koje moraju da dođu skromno odevene. Običaj je da se u pukotinama između kamena ostavljaju poruke sa željama i nadanjima, napisane rukom na papiru, a kako je mesto dostupno apsolutno svima, potpuno je nebitno na kojem je jeziku poruka napisana. Još jedan od običaja je da se Zid plača napušta hodanjem unazad; okrenuti mu leđa smatra se velikim grehom. Sve ovo ide u prilog tome da se Zid plača smatra najvećom sinagogom na otvorenom, a Jerusalim trećim najsvetijim mestom u islamu, posle Meke i Medine.
Ono što nikako ne smete zaboraviti dok boravite u Jerusalimu je to da uvek budete pristojno obučeni jer će vas put uvek odvesti na destinacije od religijskog značaja, a tamo ulaz nije dozvoljen ukoliko vaša garderoba ne odgovara pravilima. Najčešće se podrazumeva da odeća pokriva kolena, ramena, pa čak i laktove, a žene bi posebno trebalo da vode računa da dekoltei ne budu preduboki, da majice ne budu toliko kratke da se vidi pupak, kao i da šlicevi na suknjama ili pantalonama ne otkrivaju previše. Pošto ćete sve znamenitosti uglavnom obilaziti pešice, obratite pažnju i da vam obuća bude udobna.
U ovom gradu, kao i u mnogim gradovima gde se živi od turizma, na svakom koraku se nalaze mali dućani i prodavnice prepune svakojakih sitnica i suvenira, koji će vas uvek podsećati na vreme provedeno u Svetom gradu. Sve je uglavnom ručno izrađeno i to od domaćeg maslinovog ili palminog drveta. Najvažnija sitnica koju ni slučajno ne smete zaboraviti je to da je cenkanje ovde obavezno, jer se na taj način cena obara i po nekoliko puta.
Kada iz starog grada krenete preko Jošafatske doline, dolazite do crkve Marijinog groba. Put vas dalje vodi u Maslinsku goru, do vrta Getsemani, mesta gde se Isus molio i gde ga je zagrljajem izdao jedan od njegovih učenika. Pored vrta nalazi se i crkva Muke Isusove, unutar koje je stena na kojoj se Isus molio i zbog koje je unutrašnjost crkve izuzetno mračna.

Još jedna od znamenitosti Jerusalima, poznata skoro kao i Kameni minaret, je Davidova kula, čiji današnji ostaci datiraju iz srednjeg veka. Najviša kula Citadele Phasael je najbolji vidikovac starog grada. Glavni ulaz se nalazi u blizini vrata Jaffa.

Osim obilaska spomenika u neprimerenoj odeći i kupovine bez cenkanja, postoji još nekoliko stvari koje je ovde, na svaki mogući način, potrebno izbeći. Neumesni komentari na račun bilo koje od religija ovde su apsolutno zabranjeni, a slobode govora po tom pitanju, takoreći, nema. Ova nepisana pravila poštuju svi jer je to svakako najbolji način da se izbegnu sukobi u ovoj mnogoreligijskoj oblasti. Trebalo bi izbegavati i pojedine delove grada, posebno u kasnim noćnim statima, ali to je nešto na šta će vam vodiči skrenuti pažnju još pre ulaska u grad.



Ovo je grad sa dugom, značajnom i burnom istorijom. Ako ikada budete imali priliku da ga posetite, budite sigurni da ćete se iz njega vratiti sa nekim čudnim osećajem produhovljenosti, koji u sebi nose sva ta religijska svetilišta. Postoje ljudi koji veruju da poseta crkvi okajava grehe i oni koji u to ne veruju. Ipak, jedno je sigurno, Jerusalim će vam, ako ne duševni mir, pružiti uvid u istoriju, veru i kulturu tri najveće svetske religije i jedinstvenu priliku da na jednom mestu uživate u kontrastu, kako drevnog i modernog, tako i nebeskog i prizemnog.

Da li ste ikada bili u Barseloni ?

 Da li ste ikada bili u Barseloni ?

Ako je odgovor na ovo pitanje negativan, ne oklevajte još dugo...Ovaj grad će Vas opčiniti čak i pre nego što ga potpuno upoznate, a za to je potrebno i te kako mnogo vremena.

Barselona je napredan grad, okrenut ostatku Evrope, a njegova izvanredna arhitektura, prijateljski izgled i povoljna klima upravo su ono što u njega dovodi posetioce iz svih krajeva sveta. Ovo je grad koji je u pogledu načina života oduvek uspevao da ostane ispred ostalih gradova, spremno prihvatajući nove trendove. Ova njegova osobina se najbolje može videti u arhitekturi koja svojim živim bojama, neiscrpnom energijom i smelošću oslikava strast za životom koju ovaj grad nosi u sebi. Ako i Vi sami u sebi nosite ove osobine, Barselona će Vam ostati u srcu kao mesto u koje ćete poželeti da se vratite još hiljadu puta.  

Barselona je doživela procvat  ranih 90-ih, a za ovaj napredak je delimično odgovorna i Olimpijada 1992. godine. Igre su bile i prošle, a grad je nastavio da se razvija sa novim pristaništem, modernim Olimpijskim selom, obnovljenom aerodromskom pistom, dugačkom uređenom plažom i šetalištem, kao i mnogim novosagrađenim pratećim objektima.

Klima u Barseloni je mediteranska, a karakterišu je duga, topla, sunčana i veoma vlažna leta, dok su zime izuzetno blage, bez snežnih padavima i sa temperaturom koja skoro nikada ne pada ispod nule. Pod uticajem ljudskog faktora, u centru grada se formirala mikroklima pa su leti velike vrućine, a zimi je toplije nego u ostalim delovima grada.

Barselona je sastavljena od deset opština, a teritorijalna podela je u vezi sa istorijskim transformacijama grada. Gradske opštine koje sačinjavaju Barselonu su: Siutat Velja, Eišample, Sants-Montžuik, Les Korts, Sarija-San Žervazi, Grasija, Orta-Ginardo, Nou Baris, San Andreu i San Marti. Ipak, dve celine na koje je realno podeljen grad su stari i novi deo. Karakteristična je urbanistička podela grada na blokove i dugačke avenije koje spajaju krajeve samoga grada. Najduža ulica je avenija Dijagonala koja preseca grad od severozapada pa sve do obale mora na jugoistoku.

Barselona posetiocu nudi mogućnost da peške obilazi delove grada koji su od turističkog značaja, kao što su ostaci rimske kulture, srednjovekovni grad i četvrti katalonskog modernizma.

Stari grad se prostire severozapadno od pristaništa, a njegov centar je Bario Gotiko, srednjovekovno jezgro grada. Ova četvrt je ispresecana mnoštvom krivudavih uličica u kojima se nalaze zgrade od istorijskog značaja i koje svoj kraj pronalaze na trgu Plasa del Rei. Na ovaj trg turisti, ukoliko nemaju pratnju vodiča, obično naiđu sasvim slučajno, ali obično i ostanu mnogo duže nego što je to bilo planirano. Svakako bi trebalo napomenuti i to da je ovo jedan od najlepših trgova u starom delu grada,  koji će Vas svojom lepotom, jednostavnošću i istorijom potpuno opčiniti, posebno ako ste ljubitelj arhitekture iz doba romantizma, gotike i renesanse. 

La Rambla je najpoznatije šetalište u Barseloni, takođe smešteno u strarom delu grada. To je, u stvari, spoj pet kratkih, ali živahnih uličica koje se kombinuju u formu široke avenije. Nalazi se između trga Katalonija i stare luke i svakodnevno je preplavljeno turistima koji tu otkrivaju različite načine uživanja. Kioske s novinama, prodavnice cveća i ptica, gatare koje bacaju tarot, muzičare, žive ulične skulpture, restorane i  kafiće...sve to možete videti na ovom šetalištu. Cene suvenira se kreću od pet do trideset eura, a kako su cene garderobe na sniženjima jako povoljne, moderne krpice možete kupiti za samo par evra. Cenu slikanja sa živim kipovima određujete sami, pa bez obzira na to da li ste ubacili cent ili mnogo veći iznos, rezultat je uvek isti - dobijate prelepu uspomenu. U ovom delu grada se nalazi i palata Vireina, svetski poznati teatar Liseu, koji je čak dva puta restauriran - oba puta posle požara, i najživopisnija tržnica Bokerija, koja šarenilom i mirisima privlači pažnju turista.

Šetalište se završava u staroj luci trgom Vrata mira, čije je obeležje poznata statua Kristofera Kolumba. Interesantno je da ruka statue sa ispruženim prstom pokazuje na stranu suprotnu američkom kontinentu i usmerena je prema italijanskom gradu Đenovi, koji se smatra njegovim rodnim gradom.

Ako krenete južno od Kolumbovog spomenika, preko trga Karbonera, doći ćete do Montžuika gde se nalaze najbolji gradski muzeji i glavni Olimpijski stadion. Pogled sa ovog brda na grad je zaista spektakularan. Ovaj deo grada je žičarom povezan sa Barselonetom koja se nalazi na samoj obali, a ukoliko želite da isprobate najbolje morske specijalitete, stigli ste na pravo mesto. U Barseloneti, nekadašnjem ribarskom predgrađu, možete isprobati razne vrste riba i morskih plodova i sve to iz pratnju prijatnog povetarca sa Mediterana koji sa sobom nosi sitne kapljice mora i blagi miris soli.  

Plasa de Espanja je jedan od najvećih trgova i mesto na kome se ukrštaju svi prometni i važni putevi. Na trgu se nalazi spomenik pod nazivom Bogu posvećena Španija, kao i dva enormno visoka tornja kroz koje Avenijom kraljice Marije Kristine dolazite do jednog od najomiljenijih odredišta turista. Magična fontana je mesto koje pruža najveći užitak u toplim letnjim večerima, gde se posle duge šetnje možete odmoriti i osvežiti, a sve to uz prelepu klasičnu muziku i paletu boja koje fontana u vidu vode uzbacuje na velike visine. Boje se menjaju od najnežnijih do najvatrenijih nijansi, a Vama ostaje samo da se opustite i dopustite svim svojim čulima da uživaju.

Barselona je grad kome je najvažnija sporedna stvar na svetu fudbal, a kako i ne bi, kada je upravo iz tog grada najtrofejniji fudbalski klub na svetu.  Stadion FK Baselona, Kamp Nou je najveći evropski stadion, a samim tim i mesto koje turisti, prilikom svojih poseta, nikako ne zaobilaze. Ovde se mogu kupiti raznorazni fudbalski suveniri: kopačke, dresevi, kape, zastave i ostali mnogobrojni navijački rekviziti. Suveniri su ovde prilično skupi, ali Vam za uzvrat ostaje uspomena na to da ste bili u poseti stadionu najboljeg među fudbalskim klubovima. U sklopu posete se može izaći i na tribine stadiona, a imate i mogućnost da vidite muzej, koji će Vas provesti kroz istoriju, od osnivanja kluba pa do danas.  

Kataloniju čini društvo koje karakterišu duboko ukorenjeni odnosi u kojima se najveća važnost pridaje porodici. Deca su ovde voljena i uvek dobrodošla, pa ukoliko putujete sa njima svaka vrata će Vam biti širom otvorena. Najbolji način da se provede jedan opuštajući i osvežavajući dan je poseta parku Citadela koji se nalazi u u blizini starog grada i dokova. U parku ima dosta  travnatih površina, drveća, palmi i raznog egzotičnog bilja, pod čijim krošnjama možete pronaći mesto za uživanje čak i kada vladaju velike žege. Malo jezero sa brodićima i zoološki vrt sa više od sedam hiljada životinja još neke su od atrakcija koje će svima, a posebno mlađim članovima porodice, pružiti osećaj neverovatnog užitka.

Novi deo grada, poznatiji kao Eiksampl, simbol je ekspanzije Barselone u ranom industrijskom dobu. Podeljen je na dve ogromne avenije, koje vode van grada. Između njih se nalazi Sants Estasio, glavna železnička stanica, sa stilskim urbanim parkovima. Ovaj deo grada ni slučajno ne bi trebalo preskočiti, jer poseta Barseloni nije kompletna bez bar jednog dana provedenog u Eiksamplu, u kome se nalazi veliki deo izvanredne evropske arhitekture. 

Ono što izdvaja Barselonu od ostalih gradova Evrope je raznolikost arhitekture. Zastupljeno je skoro sve, od rimskih zidina pa do najmodernijih građevina današnjice. Kako je u ovde živeo i radio najpoznatiji katalonski arhitekta, Antoni Gaudi, koji je svoj jasno prepoznatljivi pečat ostavio skoro u svakom kutku grada, ne čudi što ostatak sveta Barselonu često naziva Gaudijevim gradom. Jedno od njegovih prvih priznatih dela je park Guelj, koji je obavezna destinacija svake turističke ponude. Sklad prirode i arhitekture ovde je doveden do savršenstva i na trenutke vam se čini da se nalazite u bajci. Čudnovate kuće i oblici, po kojima je Gaudi poznat, već u prvi mah vas potpuno opčine pa vam vreme provedeno ovde prosto proleti. Park se nalazi na brdu El Karmel, a ime je dobio po Eusebiju Guelju, dobrotvoru i čoveku koji je finansirao stvaralačko umeće Gaudija da od jedne komercijalno neuspešne stambene zone napravi vrhunsku arhitektonsku atrakciju. Ovde se jasno vidi da Gaudi nije bio samo vrsni arhitekta, već i kreativni umetnik.

Iako zvuči neobično, park je vešto projektovan da bi omogućio mir i spokoj koji se od parka očekuje. Talasasti oblici, slični lavi, u obliku dorskih stubova ili stalaktita su izdašno ukrašeni mozaicima od polomljenih keramičkih pločica. Ova tehnika se naziva trenkadis i koristi se prevashodno u katalonskom modernizmu, čak bi se moglo reći da je jedna od njegovih osnovnih karakteristika. Zgrade, iako vrlo originalne i upečatljive, relativno su neupadljive, kada se uzmu u obzir druge građevine koje je projektovao.

Sagrada Familija je katolička bazilika napravljena u gotskom stilu. Crkvu je počeo da gradi Fransesk de Paula del Viljar, da bi 1882.godine projekat preuzeo i u potpunosti promenio Gaudi. Njena visina, robusnost, izuzetno neobični oblici, tornjevi...Sve ovo zajedno izaziva strahopoštovanje. Ona je stalno gradilište i biće još dugo s obzirom na to da je od zamišljenih osamnaest tornjeva, prema nacrtu arhitekte, do danas izgrađeno samo osam. Samo u prošloj godini je više od dva miliona posetilaca bilo u prilici da poseti katedralu i divi se ovom remek-delu.

Ako posetite Barselonu nikako nemojte propustiti da vidite i ostala dela ovog autora među kojima se nalazi veoma interesantna kuća Batljo. Ona se nalazi u ulici Paseo de Grasija, a lokalno stanovništvo joj je dalo nadimak Kasa del Osos, što u prevodu znači kuća od kostiju. Nepravilni oblici dominiraju arhitekturom ovog zdanja, a na velikom delu fasade su korišćeni mozaici. Krov je lučan i podseća na leđa zmaja, što je još jedan od tipičnih simbola Gaudijeve arhitekture. U nastavku iste ulice je kuća Mila, poznatija po nazivu La Pedrera , koja je danas pod zaštitom UNESCO-a, kao svetska baština, dok je u vreme gradnje bila predmet podsmeha. Cela fasada je urađena u prirodnom kamenu, osim krova koji je pokriven belim keramičkim pločicama. Na krovu se nalaze stepenišni izlazi i dimnjaci koji, prekriveni staklom razbijenih flaša, liče na glave ratnika pod šlemovima. Po lepoti se posebno ističe kovano gvožđe na balkonima koje ima oblik morskih algi. Kuća ima pet spratova, tavan koji je ceo ukrašen slomljenim lukovima i već pomenuti ravan krov, kao i dva velika unutrašnja dvorišta i nekoliko manjih.

Iako su Gaudijeva bajkovita dela nešto što, na neki način, karakteriše Barselonu, u arhitekturi ovog grada možemo pronaći još mnogo prelepih građevina katalonskog modernizma. Bolnica San Pau i Palata muzike, arhitekte Luisa Dumeneka i Muntanera su izuzetno lepa zdanja.

Osim modernizma, ovde su zastupljena i dela drugih istorijskih perioda, pa su u starom gradu prisutna dela iz srednjovekovnog perioda gotike, po kome je i cela jedna četvrt dobila ime Bario Gotiko. Kompletna ova oblast izgleda tako da imate osećaj da ste se vratili mnogo godina unazad. Crkva Santa Marija del Pi se nalazi u centru oblasti, na istoimenom trgu Plasa del Pi, a tu su i katedrala Santa Eulalija i prelepa bazilika Santa Marija del Mar.

Nemački paviljon, delo arhitekte i dizajnera Ludviga Mis van der Roea, je delo savremene arhitekture i napravljen je za internacionalnu izložbu 1929.godine, kada je njen domaćin bila Barselona.

Sardana je tradicionalni katalonski ples. Izvodi se svake nedelje na ulicama grada i turisti se najčešće priključe razigranim meštanima koji se svojski trude da pokažu korake svima koji žele da ga nauče. Nije bitno ni ako grešite u koracima. Ovde je jedino važno igrati i biti nasmejan.  Ovde uvek postoji nešto što može da se slavi, od berbe grožđa u jesen, preko proslave Dana svete Eulalije zimi, pa sve do odličnog džez festivala u proleće i letnjeg umetničkog festivala. Ovde svako godišnje doba ima svoj festival i karneval u koji se i turisti veoma rado uključuju zahvaljujući neposrednoj i toploj dobrodošlici.

Hrana je ovde zaista odlična, a maslinovo ulje, obavezni sastojak mediteranske ishrane, možete pronaći u svakom obroku. Postoji više načina da se jede u Barseloni. Ukoliko želite kompletan, ali ne preterano skup obrok, odlučite se za centar grada, a ako na raspolaganju imate više novca onda je Bario Ćino najbolji izbor. Mali obroci, paelje ili tapasi, sa po nekoliko vrsta hrane u jednom obroku, najbolja su varijanta ukoliko ne želite da gubite vreme, pa u hodu možete da isprobavate specijalitete i obilazite znamenitosti grada. Dobre restorane i kafiće lako je pronaći širom grada. Ukoliko želite da isprobate hranu na koju je Barselona zaista ponosna probajte sarsuelas, riblji paprikaš koji se najbolje sprema u Barseloneti, kao i sve ostale vrste riba i morskih plodova. Ništa manje važno, kada govorimo o restoranima, nije ni dobro vino. Kao i u ostalim delovima sveta i ovde važi preporuka - odaberite piće zemlje u kojoj se nalazite. Obavezno naručite špansko vino i nećete pogrešiti jer mu je ukus odličan, a cena veoma pristupačna. Slobodno dozvolite konobaru da donese vino po svom izboru jer ovde može da se dogodi da vas počaste, ali se retko kada događa da vas prevare. Ovo pravilo važi isključivo za restorane jer je na ulicama situacija potpuno drugačija. Poslednjih godina se u Barseloni procenat krađa utrostručio, pa Vam toplo savetujemo da strogo vodite računa o novcu koji imate kod sebe, da sa sobom nosite samo onoliko koliko Vam je potrebno za taj dan i da izbegavate mračne uličice, posebno noću, ukoliko ne idete u grupi. Šteta bi bila ako bi Vam jedna takva neprijatnost promenila mišljenje o gradu koji u sebi ima toliko toga lepog, jer oni koji se bave krađama uglavnom su iz drugih gradova, a veoma često i stranci.

Stanovnici Barselone smatraju se veoma predusretljivim, ljubaznim i dobrim domaćinima. Kako je turizam veoma bitan segment ovog grada, dostupne su Vam trgovine, butici, restorani, poslastičarnice, antikvarnice itd, a raznorazni suveniri se mogu kupiti u svakoj, pa i najkraćoj uličici grada. Ono što je sigurno je to da u kom god delu grada se našli, meštani će Vam veoma rado izaći u susret i dati sve informacije koje od njih zatražite. Kada se jednom nađete u ovom gradu, poželećete da zaustavite vreme i ostanete tamo zauvek. Komunikacija sa ljudima ovde nije nikakav problem, jer, čak  i ako ne znate jezik, dovoljan je samo osmeh, koji će Vam otvoriti sva vrata.

O Barseloni bi moglo da se piše danima i opet se ne bi sve reklo. Ona je jedan od najlepših i najromantičnijih gradova Evrope. Ona je topla, različita, tajanstvena, bučna, čarobna, grandiozna, gostoljubiva i jednom rečju - jedinstvena.  

Da li ste nekada bili u Lisabonu?

"Najbolji za život je onaj grad u kome se stranac oseća kao kod kuće." Italo Calvino                             Da li ste nekada bili u Lisabonu?

Ako niste, požurite! Ne odlažite put u ovaj čarobni grad, jer jednom kada ga posetite, poželećete da se vratite ponovo i ponovo...Nemojte ni slučajno dozvoliti da vam udaljenost bude problem, jer ce prelepi pejzaži na putu do njega učiniti da vam vreme prosto proleti. Kada se jednom nađete na najzapadnijem delu Evrope, uz stene, vetar i šumove mora osećaćete se...jednostavno sjajno! I zato spakujte svoje kofere...Krećemo..

Iako je najveći grad i najvažnija luka u Portugaliji, sa preko 600.000 stanovnika, ovaj prelepi grad u sebi nosi nesto što samo pravi romantičari mogu da prepoznaju. Na samom ulazu u Lisabon čeka Vas i prva avantura,  Most Vaska De Game, od čijih se 17 kilometara, čak 12 nalazi nad širokim i nepreglednim koritom reke Težo.

Lisabon je uzbudljiva i živopisna metropola, ali slobodno možemo reći i grad kontrasta. Ovo je mesto gde se na svakom koraku prepliću sadašnjost i prošlost, tradicija i avangarda, staro i novo... Na momenat se susretnemo sa širokim avenijama, perfektno urađenim putevima, besprekorno sređenim parkovima, modernim automobilima i zapanjujuće lepim građevinama iz  perioda slavne portugalske istorije, dok su samo na korak dalje  prizori koji daju jasnu sliku o tome da i sada veliki broj građana Lisabona živi i više nego skromno.

Predlažemo da za razgledanje izaberete bilo koje od sredstava javnog prevoza. Osećaćete se sjajno bez obzira   da li odlučite da idete starim tramvajima uskim ulicama Alfame, brodom ili žičarom duž reke Težo. Ako još  imate sreće da se vozite kada u tramvaju neki od lokalnih Fado pevača, svojim pevanjem doprinosi atmosferi prestonice, biće to nešto po čemu ćete ovaj grad pamtiti zauvek. Fenomenalan doživljaj pruža i vožnja metroom  čija je svaka stanica različito dekorisana prelepim keramičkim pločicama. Popularni naziv za ove pločice je azuležo i one se mogu videti duž celog Lisabona, kako na fasadama, tako i unutar zgrada, crkava i restorana, pa su samim tim  nezaobilazan sastojak različitih stilova portugalske arhitekture.

Azuležo predstavlja nešto više od slikarstva u keramici. Kao sastavni deo arhitekture Lisabona, tajna njegove lepote je upravo u tome što najjednostavniji dom pretvara u kuću iz snova.  Svaka bezazlena šetnja lisabonskim ulicama skoro neminovno donosi ushićenje slučajnog otkrića ovih arhitektonskih dragulja razbacanih iza visokih zidina, po skrovitim vrtovima, raskošnim palatama ili manastirskim atrijumima. Ove čarobne pločice nadživljavaju zub vremena i uprkos vekovima nikada ne gube svoju draž. Kako su se tehnike izrade azuleža menjale iz godine u godinu, poput nekog tajnog koda, one svojim stilom, upućenima oslikavaju i odaju period i  trenutak u kome su nastale.

U samom centru Lisabona postoji i nekoliko živih radionica u kojima se na licu mesta može videti kako se proizvodi  azuležo  a neke od njih imaju tradiciju dugu više od 150 godina. Vlasnici takvih radionica će svim zainteresovanim posetiocima, uvek i sa ljubaznošću prikazati stare, tradicionalne, ali i nove, savremene tehnike za izradu ovog takoreći zaštitnog znaka Lisabona  i sve to u želji da sačuvaju sopstvenu tradiciju i održe njenu dugovečnost.

Isto kao i mnogi evropski gradovi koji su imali svoje vizionare koji su ostavili upečatljive tragove, na scenu Lisabonske arhitekture u jednom momentu je istupio  Sebastiao de Melo, koji je bio pokretač ideje da se posle razornog zemljotresa, koji je pogodio grad 1755. godine, Lisabon rekonstruiše po ugledu na Pariz.  Sada već sa titulom Markiza od Pombala, pod njegovom  inicijativom projektovan je danačnji trg Pombal sa prelepim širokim avenijama koje se zvezdasto pružaju u svim pravcima. Najlepša od njih je  Avenida da Liberdade, prepuna fasada od snežno belog kamena,  balkona ukrašenih  kovanim gvožđem i nizom fontana i drvoreda među kojima su se smestili prijatni kafe restorani i radnje visokog standarda. Građevine u ovoj aveniji nisu fenomen samo po svom izgledu, već su poznate kao prve u svetu otporne na pomeranje tla. Duž cele avenije prostiru se trotoari od kocke u vidu mozaika, koji su takodje ne retka pojava i u ostalim delovima grada. Avenija se završava na Trgu Dom Pedro IV, ili kako bi Portugalci rekli trgu Rossio. Ovde je najdominantnija gradjevina zgrada pozorišta, Teatro Nacional de Dona Maria II, a u neposrednoj  blizini nalazi se i jedinstven lift – Elevador de Santa Justa napravljen od stakla i kovanog gvožđa. Na njegovoj platformi nalazi se kafe iz koga uz hladno osveženje možete uživati u jednoj od najlepših panorama Lisabona. 

Napuštanjem trga Rossio, ulazi se u zonu Blaža u kojoj dominira nešto drugačija arhitektura.  Iako  je cela oblast posle zemljotresa rekonstruisana, ovde su ulice zadržale stare nazive po zanatima koji su se u njima odvijali. Ovo je i najpopularnija trgovinska četvrt u kojoj ulice preko dana izgledaju kao košnice, ali posle zatvaranja prodavnica, ovaj kraj potpuno opusti. Večernji izlasci i noćni život premeštaju se na dokove Belema koji je doživeo pravi bum poslednjih godina, kao i u druge tradicionalne delove grada.

Istočno od Blaže je najstariji i najživopisniji deo Lisabona – Alfama, kolevka čuvenog „Fada“. U ovom delu grada sve je nekako skromno i sićušno. Lako se možete izgubiti u lavirintu krivudavih, strmih i uskih uličica i prevelikom broju stepenika koji imaju neki interesantan kružni tok, pa se veoma lako ponovo možete naći na mestu sa koga ste krenuli. Ovde vlada posebna atmosfera koja podseća na neka davna... davna vremena i na trenutke vam se čini da ste se nekim vremeplovom vratili nazad.  Ovde vreme sporo teče, ljudi sede sa komšijama, ispred kuća sa oronulim fasadama , ulicama se širi miris sveže pečene ribe, a svaki od stanovnika ovog kvarta rado će vam se naći pri ruci, kakvu god pomoć da zatražite od njega.

Šarm ovog grada upravo i leži u tome što je smešten na sedam brežuljka pa njegovo upoznavanje nikako nije monotono. Obavezno treba obratiti paznju na izbor obuće pre nego sto krenete u razgledanje i šetnju, jer će vam trebati  dosta energije da izdržite sve te uspone i padove tla, kojima ovaj grad obiluje. Ulice su strme, trotoari prekriveni kaldrmom, ali to je za raspoložene turiste još samo jedna draž više. 

Jedan od najzanimljivijih istorijskih i turističkih destinacija u Lisabonu je tvrđava Castelo do Sao Jorge. Stacionirana je na najvišem brdu i predstavlja istorijski centar grada. Kada ipak uspete, da uz dosta muke stignete do ovog velelepnog zamka iz srednjovekovnog perioda čeka vas jako prijatno iznenađenje. Pogled na grad, brodove u luci, nepreglednu reku i crvene krovove Alfame, svakako je nešto što turistima oduzima dah. 

Iako relativno mali grad, Lisabon obiluje muzejima, tako da za relativno malo novca možete uživati u delima najboljih evropskih slikara. Ljubitelji  umetnosti biće prijatno iznenađeni jer, pored nacionalnog muzeja Arte Antiga, Muzej Gulbenkian sadrži najbogatiju umetničku zbirku Lisabona. Cene hrane, pića i svih ostalih troškova su takođe veoma  prihvatljive tako da i oni sa skromnijim džeparcem mogu u potunosti da se uklope.

Raspoloženje Lisabona ne može da dočara ni jedan drugi zvuk kao što to može Fado, a baš ovi zvuci poneće vas u mnogobrojne parkove pune različitog, neobičnog bilja, poznatih skulptura i malih jezera. Jedan od najlepših je Park Nacija. U njemu se nalazi mnogo restorana, hotela, tržni centar i toranj Vasko De Gama. Ovde je svoje mesto zauzeo i drugi po veličini Okeanium u Evropi  koji sadrži gotovo sve forme morskog života.

Belem je kvart u zapadnom delu Lisabona koji je dobio ime po jednoj maloj kapeli „Madona Betlehema“ u kojoj se po predanju Vasko de Gama pomolio u noći uoči polaska na put koji će obeležiti otkriće novog puta za Indiju. Najznačajniji kulturni spomenik je impresivni kompleks manastira Žeronimo, remek delo manuelinske arhitekture. Veličanstvena građevina manastira dugačka je 300 metara. U atrijumu katedrale nalazi se sarkofag Vaska de Game. Kada se napuštajući manastirski kompleks nastavi prema reci preko avenije de Brasilia, ukazuje se još jedan dragulj manuelinskog kitnjastog stila – Belemska kula, koja je prvobitno služila kao svetionik i kontrolni toranj. Sa vrha kule po vedrom vremenu pruža se pogled sve do Atlantika i letovališta Kaškaiš. Nastavljajući dalje obalom, nailazi se na Spomenik otkrićima podignut povodom 500 godina od smrti Henrija Navigatora. Na spomeniku su isklesane 32 figure na čelu sa kraljem Henrijem, a među figurama su poznati moreplovci, pesnici, slikari i kralj Manuel I.  Sa ovog mesta pruža se pogled na most „25. april“, nazvan po „Karanfil revoluciji“ koja se odigrala 25. aprila 1974. godine, kada je okončan Salazarov diktatorski režim posle punih 48 godina. Most je građen po ugledu na Golden Gate u San Francisku i uzdiže se 70 metara iznad površine reke a vodi direktno do poznate statue Isusa Hrista, replike čuvenog kipa Isusa koja se nalazi u Rio de Ženeiru.

Portugalci su narod koji je patnju pretočio u umetnost življenja a njihov simbol, fado muzika je nabolji izraz  ovakvog emotivnog stanja. Fado, kakav nam je poznat u današnjem obliku, zaživeo je u lisabonskim lučkim tavernama, a ponikao je među priprostim, neuglednim gradskim življem Lisabona krajem 18.veka. Pevali su ga svi oni kojima je pesma bila jedini način da olakšaju svoju patnju.

Dugo godina fado je bio zapostavljen. Tokom poslednje dve decenije, ova muzička forma, doživela je pravi procvat i preporod zahvaljujući mnoštvu novih, mladih glasova koji čine hrabar iskorak u pravcu poigravanja strogim i ustaljenim pravilima. Iako se, ova dragocenost portugalske urbane kulture proširila i van granica Portugalije, fado ipak ostaje neraskidivo povezan sa lisabonskom kaldrmom i obogaćuje svaki boravak u portugalskoj prestonici. Ipak, ako zaista želite da čujete fado u punom sjaju, odlučite se za posetu jednoj od tradicionalnih taverni gde se dešavaju fado večeri, koje predstavljaju ritual za sebe. Tradicija nalaže da se večera služi pre muzike, kako apsolutno ništa ne bi remetilo zvuke ove, za meštane, svete muzike, i kako bi se u nemoj tišini uživalo uz neko od opojnih portugalskih vina.

Hrana je, pored fudbala i omiljene muzičke tradicije, deo svetog trojstva kojem se svaki Portugalac klanja, tako da turistima ne preostaje ništa drugo nego da se pridruže sveopštem uživanju. Doručak je u ovom delu sveta nešto na šta se i ne obraća naročito velika pažnja, ali se zato kada prođe podne obustavlja svaki posao, a u restoranima koji nude jeftine dnevne menije teško pronalazi slobodno mesto. Večera je tek posebna priča. Uz obavezno predjelo, supu i glavno jelo služe se i odlična vina, a tu se slučajno nađe i poneka blaga poslastica ili sveže voće. Ovakve navike turisti sa lakoćom usvajaju pa nije redak slučaj da se iz Lisabona vratite kući sa par kilograma viška. Ovde se jede na svakom koraku, a kult hrane se praznuje, gaji i održava na sve moguće načine. Zanimljivo je i pomalo čudno, što je ova pomorska zemlja, prebogata sopstvenim svežim plodovima mora, za nacionalno jelo odabrala bakalar, ribu iz udaljenih hladnih mora severnog Atlantika ili Norveške. Ovde se bakalar sprema na 365 načina i najteže je odabrati  jedan od bogatih priloga ili preliva koji su obavezni deo porcije. Poslastičarnice su takođe jedan od kultova savremenog Portugalca, pa se shodno tome nalaze na svakom koraku. Brzi doručak uz tost i belu kafu, prepodnevni predah uz neku poslasticu, popodne uz kafu razgovor i kolače svakako su sitnice kojih se jedan stanovnik Lisabona nikada ne bi odrekao.  Sintra je mali gradić u neposrednoj blizini Lisabona. Poznat kao letnja rezidencija portugalskih kraljeva i mesto gde su tražili utočište u vrelim letnjim danima, nikako ga ne smete isključiti sa spiska prioriteta.  Ovde će biti posebno zanimljivo deci, jer je upravo u ovom kraju poznati muzej igračaka gde se mogu videti stare, kamene egipatske igracke stare oko 3000 godina kao i mnoge druge iz Zimbabvea, Senegala i ostalih delova sveta.  U blizini je i Palacio da Pena, šareni dvorac sa neobičnim kupolama i kulama, nalik na Diznijeve dvorce.

U maju i junu, pažnju i divljenje turista privlače guste krošnje drvoreda „žakarande“ sa cvetovima jasno ljubičaste boje, dajući lisabonskim ulicama i avenijama sasvim posebnu draž. O Lisabonu se može pisati satima, pa čak i danima i potpuno sam sigurna da Vam nikada ne bi dosadio.U ovom gradu ima toliko lepih momenata koji  bude različita osećanja, toliko fantastičnih slika - da je prava šteta trepnuti samo na momenat...